О Војној академији




ИСТОРИЈА ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ

Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. У децембру 1837. године почела је са радом Војна академија, али је ова школа већ после шест месеци престала са радом. Неколико година касније Илија Гарашанин, који је био задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет је усвојио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић га је одобрио 18. марта 1850. године. Артиљеријска школа је прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду.

После српско-турских ратова 1876-1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, ђенералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила "Пројект Закона за устројство Војне академије". Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године.
Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова, 1912. године. Рад је прекинут и током Првог светског рата, а онда још једном, у Краљевини Југославији, избијањем Априлског рата 1941. године.

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године.
Наређењем Генералштаба ЈА од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима започела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији ДФ Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.
Школовање у Пешадијском војном училишту је, 1949. године, продужено са две на три године. Након тога, назив Пешадијско војно училиште је промењен у Школа за активне пешадијске официре, а затим у Школа активних официра. Коначно, 1952. године, школа је добила назив Војна академија ЈНА.
Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив више одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију КоВ.
Школовање у Војној академији КоВ је, 1966. године, продужено са три на четири године. Напоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби. До избијања грађанског рата на простору бивше СФР Југославије војне академије су радиле без већих промена у организацији.
Од 1991. године официри родова школују се у Војној академији, а официри служби у Војно-техничкој академији.
Јединствена Војна академија, намењена школовању официра за потребе свих родова и служби, налази се од 2006. године на једној локацији, у Београду, на Бањици.


ВОЈНА АКАДЕМИЈА ДАНАС

Вoјна академија је висoкoшкoлска oбразoвнa и научно-истраживачка институција кoја већ 170 гoдина представља историјски запис нашег народа и стратешку компоненту снаге српске државе у последња два века.
Изразитим настојањем да се образује и васпита истинска елита знања и способности спремна на самопрегор и пожртвовање, Војна академија каo један oд најстаријих стубoва oбразoвања у Републици Србији константно развија и унапређује студијске програме. Образовање и васпитање официрског кадра за потребе система одбране Републике Србије прати развој савремене војне мисли и савремена технолошка достигнућа, прилагођавајући све историјској одредници оличеној у слободи и опредељењу да се траје и опстаје на овој геостратегијској раскрсници.

Војна академија се налази у систему високог образовања Републике Србије у оквиру којег има акредитоване студијске програме за основне академске, мастер академске и докторске академске студије.  Школовање у Војној академији је комплексан процес који подразумева образовање, војну обуку и васпитање будућих официра. У саставу Војне академије налазе се и две средње војне школе: Војна гимназија и Средња стручна војна школа, које представљају главни извор попуне Војне академије висококвалитетним кадром ученика школованих према програму средњег образовања.
Студијски програми Војне академије конципирани су тако да својим кадетима, будућим официрима, дају сва потребна знања и вештине које им омогућавају да постану командири у јединицама Војске Србије. Студијски програми пружају потребна академска и стручна знања, са добром мером теорије и праксе, и подстичу будуће официре да се развијају као личности.

Зато се у Војној академији стиче широка лепеза предмета: од војне историје, психологије и социологије, преко математике, физике, механике, електротехнике, програмирања и вештачке интелигенције, до тактике, војне топографије, наоружања, командовања и руковођења и многих других. Кадети изучавају два страна језика, а часови физичког у комбинацији са једном од борилачких секција на Војној академији.
Војна академија, као акредитована научноистраживачка организација, посебно негује научни рад наставника, сарадника, кадета и студената, који се одвија кроз реализацију пројеката из основних, развојних и примењених истраживања у техничко-технолошком и друштвено-хуманистичком образовно-научном пољу. 

У свим променама, у свим временима два су трајна стуба на којима Војна академија почива и то су: ваљано селектовани, високомотивисани кадети и једнако добро мотивисани, доследни и предани наставници. Непрекидним подизањем стандарда, изменама и сталном доградњом наставних планова и програма, увођењем бројних нових садржаја и нових технологија у процес школовања, модернизациојм инфраструктуре и обнављањем материјалне базе наставе, будући официри имају све предуслове за стицање стручних знања која ће им омогућити рад на функционалним дужностима у Војсци Србије у све три мисије, што за Војну академију представља приоритет. Данас је седиште Војне академије на Бањици у Београду, у касарни "Генерал Јован Мишковић".
Под кровом Војне академије живе они који воле Србију изнад свега, јер у њој се сади и клија семе будућих успеха и победа.
Част је наша имовина, а знање је наша моћ.
photoФОТОГАЛЕРИЈА
videoВИДЕОГАЛЕРИЈА
Jeдан дан са кадетима Војне академије
Живот и рад кадета Војне академије
Oтварање бисте генерала Јована Мишковића и Спомен собе Војне академије