ћирилица | english
HorSeparator

Naslovna / Odnosi s javnošću / Aktuelnosti / Arhiva aktuelnosti / Aktuelnosti 2010 / Intervju sa brigadnim generalom Mladenom Vurunom za magazin „Odbrana“

Aktuelnosti 2010
18. 03. 2010.   06:41:59

Intervju sa brigadnim generalom Mladenom Vurunom za magazin „Odbrana“

Spremnost da se traga

Danas se kod mladih menja svest o značaju obrazovanja. Više ne može da se prodaje gorivo i tako zarađuje dobra plata. Uspostavlja se stabilan sistem vrednosti. Vojska nudi kvalitetno obrazovanje i siguran posao. Ali, nema vojske na svetu čiji su oficiri bogati, oni nigde nemaju visoka primanja. I to znaju kadeti Vojne akademije. Oni koji nameravaju da zarađuju velik novac, promašili su profesiju. Ljudima u uniformi je bitno da imaju uslove da se obrazuju i usavršavaju u radu.


Vojna akademija ove godine obeležava 160. godišnjicu postojanja. Malo je institucija, pogotovo obrazovnih, i u našoj zemlji i u evropskom okviru, koje se mogu pohvaliti nečim što traje toliko dugo. O Akademiji nekad i sad, prepoznatljivoj tradiciji vojnog školstva u Srbiji i iskoraku koji ta ustanova danas čini za sutra, govorio nam je brigadni general Mladen Vuruna.

Šta je zajednički imenitelj prošlog i sadašnjeg vremena u srpskom vojnom školstvu? Kakva iskustva nosite iz Vojne akademije?

– Srbija je, najpre, 1850. godine formirala jednu vojnu školu – Artilerijsku školu. Potom, 1880. Ni`u i Višu vojnu akademiju. Posle Prvog i Drugog svetskog rata radilo je više vojnih učilišta. Danas, posle 160 godina, ponovo imamo jednu vojnu školu – Vojnu akademiju, onako kako je i započelo vojno obrazovanje. Na takvom rešenju zavide nam i mnogo razvijenije države, koje iz različitih razloga ne uspevaju da objedine vojnoškolski sistem, u kome su pojednostavljeni logistički problemi, organizacija, nastavni proces, rukovođenje i komandovanje.

Šta se posle 160 godina promenilo? Ukoliko pogledate spisak predmeta koje su polagali pitomci Artilerijske škole, može se zapaziti da se skoro ne razlikuju od predmeta koje izučavaju kadeti Vojne akademije u Beogradu. Bilo ih je i danas ih ima četrdesetak. Po semestru se polagalo pet ispita, u januaru i julu, kako je i sada na Akademiji.

Kada sam 1987. godine završavao Vojnu akademiju u Zagrebu, polagao sam ispite parcijalno, a na kraju dobijao konačnu ocenu, što je u to vreme bio jedini način da pitomac u roku završi tehnički fakultet. To je pretpostavka Bolonjske dekleracije, standarda koji trenutno primenjujemo i koji omogućava da prosečan student na vreme okonča studije.

Dakle, mnogo toga se promenilo u odnosu na početke, ali su tradicionalne vrednosti i provereni kvaliteti svojstveni vojnom školovanju opstali. Zajednički imenitelj prošlog i sadašnjeg trenutka na Akademiji jeste – dobra navika, za kojom uvek tragamo i koju kada pronađemo negujemo i čuvamo.

Koje su novine u organizaciji Akademije?
– Dobijanjem dozvole za rad od Ministarstva prosvete, organizacija Vojne akademije u narednom periodu pretrpeće promene. Najpre ćemo reorganizovati kadetski puk. Značajno je da komandiri vodova prate kadete od početka do kraja školovanja, pa je novom organizacijom potrebno uspostaviti takav sistem. Zatim, za kvalitetno školovanje na osnovnim studijama i određenim nivoima usavršavanja treba formirati centar za simulaciju. Promene će se odnositi i na logistiku, tačnije rešavanje viška logističkih kapaciteta.

Od kada se studenti Vojne akademije zovu – kadeti?
– Od kraja 2009. godine, usvajanjem izmena i dopuna Zakona o Vojsci, studenti Vojne akademije zovu se kadeti. Kadet je naziv koji ima utemeljenje u istoriji i tradiciji srpskih vojnih škola. Početak vojnog školstva u Srbiji vezujemo za formiranje vojne škole 1850. godine koja je opstala. I pre te škole postojale su vojne škole, ali su one prekinule rad. Jedna od njih, koja se i zvala Vojna akademija, bila je osnovana 1838. godine. Njeni polaznici bili su se kadeti. U Artilerijskoj školi su se umesto kadeta školovali pitomci. Taj naziv koristili smo do devedesetih godina prošlog veka. Potom smo imali studente. Naziv kadet prepoznatljiv je u svetu – student vojne škole na osnovnim studijama, koji se školuje za početne du`nosti u vojsci.

Da li je, konačno, načelnik Vojne akademije i predavač? Do sada je to bila samo menaxerska funkcija...
– Načelnik Vojne akademije u ovom semestru ima više nastave od nekih koji su samo nastavnici. Trenutno kadetima predajem dva predmeta...

Ko i na osnovu čega određuje profil oficira koji se školuju na Akademiji? Koje kvalitete treba da imaju u stručnom pogledu?
– Generalštab Vojske Srbije, odnosno saveti rodova predstavljaju institucije koje postavljaju zahteve o profilu oficira koje školujemo. Oni preciziraju kakav im je komandir voda potreban ili komandir čete i slično. Uz to, primenjujemo i zahteve koje proističu iz harmonizacije vojnog obrazovanja i visokog obrazovanja u društvu. Kada se osmišljavaju studijski programi, postoje standardi koji se moraju ispuniti. Tekovine i savremena dostignuća u vojnom obrazovanju takođe su nezaobilazni prilikom definisanja stručnih kvaliteta budućih oficira. I, konačno, imamo tradiciju, naša iskustva koja su se dobro pokazala. Tek kada pomirimo pomenute ulazne parametre mo`emo dobiti kvalitetan studijski program koji obezbeđuje oficira potrebnog našoj vojsci.

Koliko košta školovanje na Vojnoj akademiji? Imamo li dovoljan broj kadeta?
– Godišnje, u proseku, školujemo od 150 do 200 kadeta, što zadovoljava potrebe našeg sistema odbrane. Optimalan broj je oko 180. Prošle školske godine upisali smo 200 kadeta, a toliki broj planiramo i naredne. Slična su iskustva i zemalja regiona. Vojnu akademiju obično ne upisuju mladići i devojke iz imućnijih porodica, već iz srednjeg sloja. Kandidati su najčešće iz siromašnijih krajeva Srbije. Takav je slučaj i u mnogim evropskim zemljama.
školovanje kadeta košta oko 400.000 dinara godišnje. Najveći deo troškova odnosi se na ishranu, smeštaj i sve ono što prati `ivot i stanovanje na Akademiji.

Na Akademiji se školuje treća generacija devojaka...
– Sada već imamo dovoljno iskustva u tome. Devojke su odgovorne, posvećene studijama, vredne... Dobro se sla`u sa kadetima i više nisu u odvojenim grupama za pojedine zadatke. Razbili smo stereotipe o njihovom školovanju za profesiju koja se smatrala isključivo muškom.

Koje vrednosti treba da neguju kadeti Vojne akademije? Kako pomiriti ono što tokom školovanja uče o odgovornosti, skromnosti, posvećenosti pozivu, rečju o životu, s pravilima koja vladaju van Akademije? Nažalost, često u spoljnom svetu ne nalaze potvrdu za vrline kojima ih vaspitavate...

– To jeste priča o sistemu vrednosti. On se, na primer, danas uspostavlja i suzbijanjem kriminala, što smo svedoci poslednjih meseci. Ugled Vojske u društvu znatno je podignut i ona je popularnija nego ranije. I promocija mladih potporučnika ispred Doma Narodne skupštine deo je te nove, drugačije priče o vojnom pozivu. Na kadetima ostaje da to valjano prepoznaju. Na kraju krajeva, oni su sami čuvari svog ugleda. To postižu pojavom, činjenjem, nastupima... Temeljne vrednosti se lako prepoznaju i opstaju. Va`no je da kadeti budu pozitivne ličnosti. To je slično kao i u slučaju zakona – ljudi pravila i propise posmatraju i tumače kao određenu stegu, a to nije tako. Zakoni predstavljaju pravila koja potvrđuje da `ivimo u civilizovanoj zemlji.


Kada govorimo o ugledu Vojske, olako posežemo za statistikom – neretko se izražavamo samo brojevima kandidata koji su konkurisali na Akademiju, u Vojnu gimnaziju ili upisali vojnu školu. Kadeti, međutim, svakodnevno posmatraju oficire koji su podstanari, nezadovoljni životnim standardom i beneficijama koje trenutno u društvu ostvaruju. Odražava li se to na motivaciju za oficirski poziv, preispituju li odluku da nose uniformu?

– Ključna stvar jeste da se kod mladih menja svest o značaju obrazovanja. Više ne mo`e da se prodaje gorivo na ćošku i tako zarađuje visoka plata. Uspostavlja se stabilan sistem vrednosti i to kadeti prepoznaju. Vojska nudi dobro obrazovanje i stabilan posao. Kada je reč o ostanku u profesionalnoj vojnoj slu`bi, poslednje dve godine materijalno stanje pripadnika sistema odbrane je popravljeno. Ali, nema vojske na svetu čiji su oficiri bogati ljudi, oni nigde nemaju posebno velika primanja. I to znaju kadeti Vojne akademije. Oficiri su svuda, ili bi to trebalo da budu, srednji sloj društva. Oni koji imaju nameru da zarađuju ogroman novac definitivno su promašili profesiju. Danas je bitno da čovek ima uslove da se obrazuje i usavršava u poslu.

Po čemu se razlikuju znanja studenata Akademije u odnosu na kolege iz civilstva? [ta je, zapravo, preporuka onima koji nameravaju da upišu Vojnu akademiju?

– U odnosu na studente civilnih fakulteta, kadeti imaju mogućnost da više puta tokom školovanja, na praktičnim oblicima nastave, ali i u remontnim zavodima, jedinicama i ustanovama Vojske, primene znanja koja stiču. Drugi fakulteti nemaju tako tesnu vezu s privredom i institucijama u kojima se mogu zapošljavati svršeni studenti. Direktna veza između teorije i prakse jeste kvalitet Vojne akademije. U tome se ogleda i smisao Bolonjske dekleracije – da pripremi studente za rad, a ne da ih poslodavac uči poslu.

Posebni oblici nastave su...
– Pored obuke u terenskim uslovima, kadeti imaju stručna stažiranja i praksu, koja se i vrednuje u formi ispita. Tu spadaju i različite obuke koje nisu u terenskim uslovima ali se realizuju na sredstvima naoružanja i vojne opreme.

Ima li naša akademija prepoznatljivo mesto u regionalnom i evropskom vojnoobrazovnom prostoru?

– Akreditacijom studijskih programa stvorili smo pretpostavke za uključivanje u taj sistem, ali i saradnjom sa češkim, mađarskim i belgijskim vojnim univerzitetom. Osnova za ulazak u bilo koji regionalni prostor jeste kvalitet. Ne treba da mislimo da smo veliki i va`ni. Ima još dobrih obrazovnih centara u regionu. I zajednički interes predstavlja nezaobilazni faktor saradnje. Verujem da svi zajedno možemo osmisliti školovanje oficira u regionu kako bismo smanjili troškove. To su, naravno, političke odluke. Potpuna integracija Vojne akademije u evropski vojni obrazovni okvir zavisi od ulaska Srbije u Evropsku uniju.

Koliko bodova po Bolonjskoj dekleraciji kadetima Vojne akademije donosi čišćenje kruga, sanitarnog bloka... To su i dalje njihove obaveze?
–Prostor Vojne akademije je prilično velik i ona ima veći broj izdvojenih objekata. Vojna gimnazija je, na primer, razmeštena na dve lokacije. U sastavu Akademije je i skijaški poligon na Kopaoniku, Škola nacionalne odbrane je u kasarni Banjica, a za obuku pripadnika završnih godina školovanja na vazduhoplovnom smeru koristimo kapacitete aerodroma Batajnica. Kadeti, naravno, ne dobijaju kredite za takvu vrstu aktivnosti, ali dobro znaju da je i to deo njihovog razvoja i vojničkog vaspitanja. U budućnosti ćemo nastojati da takve zadatke poverimo specijalizovanim ekipama za uređenje i čišćenje. Trudimo se da kadetima obezbedimo što više vremena za učenje, ali su i poslovi redovnog odr`avanja higijene u Akademiji deo 160 godina tradicije vojnog školstva.

Kakva su iskustva Akademije u primeni „Bolonje”?
– Što se tiče kadeta, iskustva su dobra. Pratimo prvu godinu na školovanju i zadovoljni smo prolaznošću na ispitima. U bliskoj budućnosti popravićemo primenu Bolonje tako što ćemo rasteretiti studijske programe, jer smo uvideli da nema potrebe za pojedinim sadržajima. Standard, naime, kaže da studenta možete opteretiti časovima redovne nastave i ispitima od – do. Mi smo programe osmislili na gornjoj granici opterećenja. Stoga, planiramo da ih revidiramo poput većine fakulteta. Dalja primena Bolonje odnosi se na nastavnike. To je novi metod i tehnologija rada, koja zahteva njihov interaktivan odnos sa studentima, veće angažovanje i pripremu za nastavu, ali i veći broj kolokvijuma, ispita... Naši nastavnici su du`ni da u potpunosti primenjuju zahteve Bolonje. Svaki ispit kadeti mogu realizovati u predispitnim obavezama. To je imperativ rada na Akademiji. Smisao novih standarda jeste da dr`ava nema novca da školuje studente duže nego što je to potrebno, odnosno da prosečan student u roku završi fakultet.

Prošle godine Akademija je akreditovala nekoliko studijskih programa. Koliko su oni svojstveni samo vojnoj školi ili se slični sadržaji u oblasti odbrane i bezbednosti mogu izučavati i na fakultetima u građanstvu?
– Do sada smo akreditovali pet studijskih programa na osnovnim akademskim studijama – menaxment u odbrani, vojnomašinsko inžinjerstvo, vojnoelektronsko inžinjerstvo, vojnohemijsko inžinjerstvo i vojno vazduhoplovstvo. Na diplomskim akademskim studijama – master, imamo četiri akreditovana studijska programa. Kadeti koji upišu osnovne studije posle školovanja stiču zvanja menaxera u odbrani ili inženjera – mašinskog i elektrotehničkog, inženjera računarstva, hemijskih tehnologija ili saobraćaja. Ideja nam je da akreditujemo i logistiku, tako što će moduli biti logističke funkcije.

Kadet koji upiše Vojnu akademiju, za razliku od fakulteta u civilstvu, tokom četiri godine školovanja stiče dve profesije – oficirsku i menadžersku, inženjersku, kojima se može baviti ukoliko prekine profesionalnu vojnu službu. Naravno, kadete ne školujemo da bi izašli iz sistema, ali je jasno da svi neće karijeru završiti u Vojsci. Takav sistem školovanja za dva zanimanja predstavlja pogodnost koju ne daje nijedan fakultet. Oficir može da se usavršava u oba zanimanja, na Vojnoj akademiji ili civilnom fakultetu.

Predstavlja li takav sistem školovanja opasnost za odliv kadra, tačnije da kadeti koji po završetku Akademije ne budu zadovoljni dodeljenim radnim mestima napuste sistem odbrane i posao potraže u građanstvu?
– Takva opasnost je oduvek postojala. Kadeti, zapravo, dobijaju jednu diplomu koja je va`eća, ali stiču kvalifikaciju i znanje za dva zanimanja. Izlazak iz sistema odbrane nije opasnost. Mi mladom oficiru moramo da obezbedimo uslove da ostane u sistemu, da za to bude motivisan. Ali, ne treba ga tokom školovanja osakatiti tako da više nikada ne može da ode iz Vojske. Cilj jeste da kadete dobro naučimo i osposobimo za oba zanimanja. Samo stvaranjem povoljnih uslova rada i razvoja karijere, oficira možemo zadržati u sistemu odbrane, ukoliko to on želi i dokle je to moguće.

Kako da Akademija zadrži licencu za rad?
– Problem nije u materijalnoj i tehničkoj bazi. Problem na Vojnoj akademiji predstavlja kadar. I većina civilnih fakulteta je smanjila broj studijskih programa zbog nedostatka nastavnika odgovarajućeg kvaliteta. Zato u bliskoj budućnosti moramo razvijati nastavni kadar. Potrebno je da obezbedimo mladim oficirima što brži završetak doktorskih studija, različite oblike poslediplomskog usavršavanja, da steknu zvanja docenta i redovnih profesora.

Imamo li upisane studente mastera i polaznike na doktorskim studijama?
– Trenutno nemamo. Po planu školovanja za narednu školsku godinu planiramo da upišemo polaznike master studija. Dobili smo potvrdu od Komisije za akreditaciju da smo uspešno akreditovali dva studijska programa doktorskih studija – menadžment u odbrani i vojnomašinsko in`enjerstvo. Prva generacija mastera biće, najverovatnije, kadrovska, zbog potreba sistema i zahteva radnih mesta. Broj aktivnosti Vojne akademije se uvećava. Od jeseni očekujemo i zajednički program osnovnih i master studija s Mašinskim fakultetom Kragujevačkog univerziteta. Na taj način ćemo početi da školujemo i civile. Taj program je još u fazi akreditacije, ali se nadamo da će ga nadle`ne institucije odobriti.

Više puta su nadležni tokom prošle godine najavljivali formiranje srpskog univerziteta odbrane. Dokle se stiglo u tom poslu?
– Akreditacija institucije je u toku, odnosno ispitivanje njenih kapaciteta i kvalifikacija za obavljanje univerzitetske delatnosti. U ovom trenutku imamo akreditovana tri doktorska studijska programa, što predstavlja minimum. Ukoliko dobijemo uverenje da smo sposobni za rad započećemo osnivanje univerziteta, što podrazumeva i dobijanje saglasnosti od nadle`nih ministarstava i Vlade.

Kako će Akademija 18. marta obele`iti jubilej?
– Tog dana, Akademija će pripadnicima sistema odbrane i građanima Srbije pokloniti pozorišnu predstavu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u kojoj će igrati velika i poznata imena našeg glumišta. Radimo i svojevrsnu monografiju o 160 godina srpskog vojnog školstva, poštansku markicu i kovertu s znakom Vojne akademije. U Vojnom muzeju ćemo organizovati prigodnu izlo`bu, a sa Institutom za strategijska istra`ivanja stručni skup o vojnom školstvu.

Iako najčešće ne iščitavamo valjano sopstvenu istoriju, a još manje učimo od nje, u Vojnoj akademiji kao i u Vojsci Srbije mnogo toga zasnivamo na tradiciji, određenom istorijskom kontekstu. Postoji li opasnost da se u tome pretera, da se zanemari budućnost? Kako ostati s obe noge na zemlji i, opet, učiniti neophodan iskorak?

– Tradicija treba da ima odgovarajuće, jasno definisano mesto u školovanju oficira i svih mladih. Naša misija nije da se zakopamo u istoriju, u neko prošlo vreme. Vojna akademija gleda napred, ali i ne zaboravlja ono od ranije. Dakle, imamo viziju – znamo kuda idemo, i znamo šta je bilo pre nas. Nalazimo se u datom istorijskom trenutku, njemu se prilagođavamo, ne praveći od prošlosti kult.

A u budućnosti planirate...
Najpre da zadr`imo postojeći nivo i kvalitet školovanja. Da objasnim redom... Vojna gimnazija treba da ostane dobra i kvalitetna škola, u kojoj predaju odlični nastavnici, bez kriminala i droge, gde se deca i obrazuju i vaspitavaju, što je danas redak slučaj u srednjim školama. Na osnovnim studijama nameravamo da razvijemo i studijski program za logističke funkcije, kako bismo školovali i takav kadar sistema odbrane. Takođe, da razvijemo zajedničke studijske programe sa univerzitetima u Srbiji za potrebe školovanja in`enjera odbrambene industrije.
Plan nam je da akreditujemo usavršavanje oficira za diplomu mastera. Pre svega da formiramo novi institucionalni oblik – Univerzitet odbrane, koji bi činili Vojna akademija i Visoka škola studija medicine Vojnomedicinske akademije. To će nam omogućiti i stvaranje nastavničkog kadra, razvoj vojnog obrazovanja i nauke. Akreditacijom Akademije kao naučnoistra`ivačke ustanove dobili smo formalne pretpostavke za naučni i istra`ivački rad, ali i mogućnost da izađemo na tr`ište i konkurišemo za projekte koje raspisuje Ministarstvo nauke.

O Vojnoj gimnaziji se poslednjih godina govori kao o savremenom kolexu.
– Vojna gimnazija je jedna od najboljih srednjih škola u Srbiji. To su nam priznali predstavnici Ministarstva prosvete kada su posetili školu, u vreme kada smo uvodili Sportsku gimnaziju u Vojnu gimnaziju. Shodno kapacitetima koje škola ima, i materijalnim i kadrovskim, ali i prema kvalitetu učenika, potvrđeno nam je izuzetno mesto. Gimnazija je trenutno u procesu verifikacije, te očekujemo da se upiše u registar srednjih škola Srbije. Njeni nastavni programi identični su programima gimnazija prirodno-matematičkog usmerenja. Posebna vrednost koju Vojna gimnazija donosi jeste njena vaspitana uloga. Od ove školske godine, u zgradi naše gimnazije radi i Sportska gimnazija.

Hoće li u Vojnu gimnaziju uskoro moći i devojke?
– Za sada nismo planirali da u Gimnaziju upisujemo devojke, jer takve potrebe u sistemu odbrane nisu artikulisane kao neophodne.

Očekuju li se promene i u Školi nacionalne odbrane?
– Reorganizacija je započela i u toj najvišoj vojnoj školi. Prateći svetske tokove, u Školi nacionalne odbrane razvijamo četiri nivoa usavršavanja – osnovni komandno-štabni kurs za komandire čete, usavršavanje za komandante bataljona i štabne du`nosti u brigadi, zatim, generalštabno usavršavanje za najodgovornije dužnosti u Vojsci Srbije i integrisano školovanje oficira i civila za najodgovornija mesta u sistemu odbrane.

Razmišlja li se i o promeni naziva polaznika Škole nacionalne odbrane – slušaoci?
– Slušalac definitivno nije dobar termin i upravo tražimo odgovarajuće rešenje. Svuda se u svetu polaznici bilo kog nivoa usavršavanja nazivaju studenti. Razmišljamo o takvom nazivu ili nazivu – oficir na školovanju. Krajnje je vreme da i to promenimo.


Arhiva vesti   2011 2010 2009 2008
Center Separator
Center Separator
Pretraživanje Aktuelnosti 2010
po datumu  /  po nazivu
VOJNA AKADEMIJA
Generala Pavla Jurišića Šturma 33, 11040 Beograd
Tel: 011/3603-247, 011/3603-331; Faks: 011/3005-190
E-pošta: office@va.mod.gov.rs
Naslovna Pošalji prijatelju Mapa sajta Štampaj Naslovna Naslovna