latinica | english
Вести

Обавештење кандидатима који су испунили услове да приступе пријемном испиту за упис у Војну академију за школску 2020/2021. годину



Војна академија у магазину "Одбрана" поводом јубилеја 170. година од оснивања ове високошколске институције



Слушаоци за резервне официре генерације "март 2020" положили заклетву



Обавештење о одлагању уписа кандидата на мастер академске студије "Управљање ризицима у случају природних катастрофа"



Извештај комисије избор у звања за наставнике вештина



Конкурс за избор и поновни избор лица у звање наставника вештина и сарадника Војне академије у пољу друштвено-хуманистичких и техничко-технолошких наука



Спортски сусрети поводом Дана Војне академије



Ранг листа кандидата за пријем на мастер академске студије "Управљање ризицима у случају природних катастрофа"



Јасмина Миловановић и Димитрије Гргић државни шампиони у стрељаштву



Министар Вулин: Војна академија је понос Министарства одбране и Војске Србије



Све вести

Мejлинг листа
Ваш еМаил...
Код са слике
Пријави се

генериши нови код
HorSeparator

Насловна / Историјат

Историјат

Артиљеријска школа

Од стицања аутономног статуса у оквиру Турског царства 1830. године у Кнежевини Србији је било више покушаја да се оснује висока војна школа. У децембру 1837. године почела је са радом Војна академија, али је ова школа већ после шест месеци престала са радом. Неколико година касније Илија Гарашанин, који је био задужен за Гарнизону војску, предложио је да се оснује Артиљеријска школа и на тај начин унапреди војна спрема Кнежевине Србије. Државни Савет је усвојио тај предлог, а кнез Александар Карађорђевић га је одобрио 18. марта 1850. године. Артиљеријска школа је прва војна високошколска установа у Србији, чије традиције данас чува Војна академија у Београду.

Устројство Војне академије

После српско-турских ратова 1876-1878. године Кнежевина Србија је на Берлинском конгресу, 1878. године, међународно призната као независна и суверена држава. Искуства из рата и увећање државне територије наметали су потребу да се Артиљеријска школа реорганизује. Министар војни, ђенералштабни потпуковник Јован Мишковић, одредио је комисију која је израдила "Пројект Закона за устројство Војне академије". Народна скупштина је усвојила Закон о устројству Војне академије, а кнез Милан Обреновић га је потврдио 30. јануара 1880. године.

Вештине борења сабљом 

Војна училишта

Војна академија је радила непрекидно све до Балканских ратова, 1912. године. Рад је прекинут и током Првог светског рата, а онда још једном, у Краљевини Југославији, избијањем Априлског рата 1941. године.

Командири водова у Војној академији 1924. године

У току Другог светског рата, одлуком Врховног штаба Народноослободилачке војске и Партизанских одреда Југославије од 21. новембра 1944. године, основана је Војна академија Демократске Федеративне Југославије. Двогодишње школовање почело је фебруара 1945. године.

Наређењем Генералштаба ЈА од 31. јула 1945. године, Војна академија је расформирана као општевојна академија и одлучено је да питомци наставе школовање у посебним Војним училиштима по родовима. До септембра 1945. године формирана су Војна училишта, а настава у њима започела је новембра 1945. године. У 15 Војних училишта, распоређених на читавој територији ДФ Југославије, школовање је трајало од 14 месеци до две године. Традицију Војне академије наставило је Пешадијско војно училиште.

Војна академија КоВ

Школовање у Пешадијском војном училишту је, 1949. године, продужено са две на три године. Након тога, назив Пешадијско војно училиште је промењен у Школа за активне пешадијске официре, а затим у Школа активних официра. Коначно, 1952. године, школа је добила назив Војна академија ЈНА.

Војна академија ЈНА школовала је официре свих родова Копнене војске. Да би назив више одговарао намени, Војна академија ЈНА је 1964. године преименована у Војну академију КоВ.

Јединствена Војна академија

Школовање у Војној академији КоВ је, 1966. године, продужено са три на четири године. Напоредо са Војном академијом КоВ, развијале су се и остале војне академије видова, родова и служби. До избијања грађанског рата на простору бивше СФР Југославије војне академије су радиле без већих промена у организацији.

Од 1991. године официри родова школују се у Војној академији, а официри служби у Војно-техничкој академији.

Јединствена Војна академија, намењена школовању официра за потребе свих родова и служби, налази се од 2006. године на једној локацији, у Београду, на Бањици.

HorSeparator
ИНФОРМАЦИЈА О КОРИШЋЕЊУ ПЛАТФОРМЕ ЗА УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ
Претраживање
по датуму  /  по називу

Само у сусрету богате традиције и савремених образовних захтева Војна академија ће бити препознатљив бренд у земљи и у свету.
Циљ школовања на Војној академији је образовање и оспособљавање студената и официра за одговарајуће дужности у роду-служби (у складу са мисијама и задацима Војске) и стицање знања неопходних за даље усавршавање.
ВОЈНА АКАДЕМИЈА
Генерала Павла Јуришића Штурма 33, 11040 Београд
Тел: 011/3603-065; Факс: 011/3005-190
Е-пошта: kancelarija@va.mod.gov.rs
Насловна Пошаљи пријатељу Мапа сајта Штампај Насловна Насловна